Prirodni horoskop možemo posmatrati iz dva ugla: kao dnevno kretanje Sunca gledano sa Zemlje ili kao godišnje kretanje Sunca. U prvom slučaju dobićemo jedan dan podeljen na četiri vremenske i prostorne tačke: Jutro i istok, jer se Sunce rađa, izlazi na istoku ujutro. Ova tačka je u horoskopu označena kao Ascendent i početak prve kuće. Ascendent je na latinskom “Izlazeći znak”. Predstavlja stepen znaka koji se rađa, tj. izlati na istoku u odnosu na horizont u datom trenutku dana. Na području umerene klime, svakih četiri minuta se pomera po jedan stepen. Druga tačka je označena kao MC ili Medium Coeli, što u prevodu označava Zenit ili sredinu neba, mesto gde se Sunce nalazi u podne i jug u odnosu na horizont. Treća tačka je označena kao Descendent, što znači zalazeći znak i predstavlja mesto gde Sunce zalazi, veče i zapad, jer Sunce zalazi na zapadu u odnosu na horizont. Četvrta tačka je označena sa IC ili Imum Coeli, što predstavlja najnižu tačku u odnosu na horizont, sever i Sunce u ponoć. To su kardinalne tačke i na tim mestima su postavljeni kardinalni znaci sva četiri elementa sa po dva suprotna polariteta. To su aktivna i kardinalna vatra predstavljena znakom Ovna (Asc, jutro, istok), pasivna i kardinalna zemlja predstavljena znakom Jarca (MC, podne, jug), aktivan i kardinalni vazduh predstavljen znakom Vage (Desc, veče, zapad) i pasivna i kardinalna voda predstavljena znakom Raka (MC, ponoć, sever). U drugom slučaju posmatramo godišnje kretanje Sunca gledano sa zemlje, pa ćemo u ovoj simbolici dobiti smenu godišnjih doba koja su opet označena kardinalnim znacima, s tim što ovde posmatramo obrnut smer u odnosu na dnevno kretanje Sunca.
Kako u praksi funkcioniše horoskop? Zamislimo krug od 360 stepeni podeljen na 12 jednakih delova od po 30 stepeni kao časovnik. Znak Ovna bi stajao u tom slučaju na broju 9, Jarca na broju 12, Vage na broju 3 i Raka na broju 6. Spojimo brojeve 9 i 3, i brojeve 12 i 6 sa dve prave linije i dobićemo 4 glavne tačke horoskopa gde osa Ovan – Vaga označena brojevima 9 i 3 na časovniku predstavlja horizont, a osa Jarac – Rak označena brojevima 12 i 6 predstavlja zenit i nadir. Ako za glavnu kazaljku ovog časovnika uzmemo osu horizonta i strelicu stavimo na znak Ovna (kao na slici), dobićemo astrološki sat. Glavna kazaljka ovde stoji fiksno i ne pomera se, jer predstavlja horizont. Znamo da kada stojimo na mestu sa kog posmatramo nebo, imamo utisak da se tela na nebu pomeraju, a da mi stojimo svo vreme na istom mestu. To je zbog rotacije Zemlje oko svoje ose. To zovemo prividnim kretanjem neba. Zapravo, mi ne stojimo u mestu već se krećemo kako se Zemlja obrće oko svoje ose. Kada posmatramo astrološki sat, osa koja predstavlja horizont ostaje na istom mestu, dok se krug podeljen na 12 astroloških znakova pomera u smeru kazaljke na satu. Tako dobijamo sledeću situaciju koja će nam omogućiti da sami određujemo na osnovu doba dana koji se znak podiže na istoku. U slučaju prolećne ravnodnevice Sunce izlazi u 6 sati izjutra na istoku, tj. na 0 stepeni znaka Ovna. Sunce se kreće u proseku 59 lučnih minuta u toku 24 časa. Prema tome, tog dana će se Sunce nalaziti na 0 stepeni znaka Ovna. To znači da će u podne izlazeći znak biti na 0 stepeni znaka Raka, a Sunce će biti u zenitu. Uveče, kada Sunce bude zalazilo u 18 sati, izlazeći znak će biti na 0 stepeni Vage. U ponoć će izlazeći znak biti na 0 stepeni Raka. Sledeći dan izjutra će Sunce izaći na 1 stepeni znaka Ovna, a jutro će svanuti 4 minuta ranije u odnosu na prethodni dan.
Kada ovako posmatramo horoskop, biće nam lako da zaključimo da ako se neko rodio na prolećnu ravnodnevicu između 6 i 8 časova, njegovo Sunce će se nalaziti u znaku Ovna, a takođe će Ovan biti i izlazeći znak, odnosno Asc i mesto početka horoskopa gde se nalazi vrh prve kuće. U 6 sati će i Sunce i vrh prve kuće, Ascendent, biti na 0 stepenu znaka Ovna. U daljem posmatranju se linija ascendenta pomera svakih 4 minuta za po jedan stepen. Jedan sat traje 60 minuta. Kada 60 minuta podelimo sa 4 dobićemo 15 stepeni koliko se znak Ovna pomeri unapred u odnosu na liniju ascendenta. Tako će u 7 sati izjutra ascendent biti na 15 stepeni znaka Ovna, a u 8 sati će biti na 0 stepeni znaka Bika. U 9 sati će biti na 15 stepeni Bika, a u 10 sati će biti na 0 stepeni znaka Blizanaca. Na 15 stepeni Blizanaca će biti u 11 sati i u podne, tj. u 12 sati će biti na 0 stepeni znaka Raka. Ovaj način posmatranja primenjujemo na ostale sate u toku ovog dana, pa dobijamo da će ascendent biti na 0 stepeni Lava u 14 sati, na 0 stepeni Device će biti u 16 sati, na 0 stepeni Vage u 18 sati, na 0 stepeni Škorpiona u 20 sati, na 0 stepeni Strelca u 22 sata i na 0 stepeni Jarca u ponoć, u 00 sati. Nakon toga će na 0 stepeni Vodolije biti u 2 sata i na 0 stepeni Riba u 4 sata, da bi opet izašlo na 1 stepeni znaka Ovna u 5 sati i 56 minuta jutro nakon prolećne ravnodnevice.
Da bismo dobili tačan horoskop događaja, što može da bude i nečije rođenje u slučaju da računamo natalnu astrološku kartu, potrebni su nam sledeći podaci: datum, vreme i mesto sa kojeg posmatramo događaj. Na primer: 03.02.2014. 15 časova i 15 minuta, mesto – Beograd – geografske koordinate – 24 stepeni i 50 minuta severne dužine i 20 stepeni i 30 minuta istočne dužine. Na osnovu ovih podataka dobićemo da se na istoku uzdiže 27 stepeni i 47 minuta znaka Raka. Sunce se ovog dana nalazi na 14 stepeni znaka Vodolije.
Sada znamo kako se računa astrološka karta i šta ona zapravo predstavlja. To je važno znati kako bismo horoskop mogli povezati sa rasporedom i međusobnim odnosom energija u prirodi koje su u karti predstavljene polaritetima, kvalitetima i elementima, sa dodatkom simbolike planeta i njihovih međusobnih odnosa.
Astrološke karte pravimo u geocentričnom sistemu, gde Zemlju stavljamo u centar. Razlog tome je što smo mi u ulozi posmatrača, tj. onoga čiji je zadatak da razume prirodu događaja i postupi adekvatno u datoj situaciji. Astrološka karta je slika odnosa energija u datom vremenu i prostoru. Sredina karte predstavlja mesto gde se događaj odigrao na Zemlji, što je predstavljeno geografskom dužinom i širinom. Vreme kada se događaj odigrao daje nam raspored kuća i određuje izlazeći znak na istoku. Zbog toga je važno znati tačan sat i minut kada se nešto dogodilo ili kada se neko rodio, kako bismo mogli izračunati tačan horoskop. Za postavljanje astroloških kuća u znakove možemo da koristimo mehanički ili vremenski sistem. Na ekvatoru znaci izlaze ravnomerno, ali u mestima udaljenim od ekvatora to nije slučaj. Neki znaci izlaze (rastu) brzo (kratkouzlazni), dok drugi rastu sporo (dugouzlazni). U regionima oko polova određeni znaci niti izlaze, niti zalaze, a kuće horoskopa pokazuju značajno iskrivljenje.
Medium coeli (MC) predstavlja tačku na karti u kojoj meridijan preseca ekliptiku. Da bismo odredili longitudu MC-a (stepen zodijaka koji kulminira u datom trenutku), potrebno je da prvo izračunamo njegovu rektascenziju (R.A.M.C.). Rektascenzija izražena u jedinicama za vreme je isto što i lokalno sideralno vreme.
Lokalno sideralno vreme (S.V.) ćemo dobiti tako što ćemo sabrati sledeća četiri podatka:
1) Vreme rođenja pretvoreno u vreme griničkog meridijana
Kod nas je na snazi srednjeevropsko vreme. Od njega oduzimamo jedan sat, a tokom letnjeg računanja vremena – dva sata da bismo dobili vreme griničkog meridijana.
2) Sideralno vreme za datum rođenja
Ovaj podatak možemo pronaći u „Astrološkim tabelama kuća”. Sideralna vremena za datu godinu, mesec i dan treba sabrati.
3) vremensku razliku od Griniča do mesta rođenja
Vremensku razliku izračunavamo tako što geografsku dužinu mesta pomnožimo sa četiri, jer jednom stepenu geografske dužine odgovaraju četiri minuta u vremenu, a jednom lučnom minutu geografske dužine odgovaraju četiri sekunde u vremenu.
4) korekciju sideralnog vremena
Korekcija se vrši tako što se svakom satu vremena rođenja pretvorenom u vreme griničkog meridijana dodaje 9,86 s. Ova korekcija se vrši zbog toga što je siderički dan kraći od srednjeg sunčevog dana. Kako ta razlika na 24 sata iznosi oko 4 minuta, to će se na svakih sat vremena stvoriti razlika od desetak sekundi.
S obzirom da lokalno sideralno vreme ima vrednost manju od 24 sata, ukoliko sabiranjem dobijemo veću vrednost, od nje ćemo oduzeti 24. Ovaj podatak nam omogućava da iz astroloških tabela kuća odredimo poziciju MC-a.
Ascendent
Presek ekliptike i horizonta predstavlja vezu ekliptike i Zemlje. Ovaj presek formira vrh prve kuće, čija longituda usled Zemljine rotacije varira od 0° do 360°. Pozicija Ascendenta zavisi od rektascenzije MC-a i geografske širine (latitude) mesta rođenja. Na osnovu ova dva podatka i nju pronalazimo u tabelama kuća.
Descendent i IC se nalaze naspram Ascendenta i MC-a.
Sve ovo možemo dobiti na jednostavan i brz način uz pomoć astroloških softvera (kompjuterskih programa), a možemo astrološke karte računati i online putem specijalizovanih astroloških sajtova na internetu.
Astrološki znaci nastaju iz kombinacije 2 polariteta, 3 kvaliteta i 4 elementa, pa ih imamo ukupno 12 jedinstvenih, iz čega dobijamo 12 astroloških znakova. Oni predstavljaju kvalitet prostora i vremena u određenom dobu godine.
Astrološke kuće su nastale po sličnom principu i predstavljaju kvalitet prostora i vremena u određenom dobu dana.
