Litha – početak leta

18/07/2020by web1
https://astrosymbolica.net/wp-content/uploads/2020/07/litha-pocetak-leta-lomaca-cover.jpg

Litha je drugi po redu veliki praznik svetlosti, kada računamo prirodnu godinu od početka proleća. Predstavlja Sunce koje je dostiglo najvišu tačku u svom usponu po nebu i dominira na najvišoj tački koju dostiže na nebu severne Zemljine polulopte. Ovim je Sunce ostvarilo potpuni trijumf nad tamom tako što je dan najdužeg trajanja u godini, a noć najkraća. Označava početak godišnjeg doba leta. Sunce je ovde predstavljeno božanstvom u svojoj punoj snazi. Mada najtopliji dani leta tek predstoje, ovo je vreme kada Sunce u svom kretanju od najniže tačke na nebu ulazi u treću četvrtinu kruga, jer je stiglo do polovine. Nakon ovog dana, Sunce će krenuti silaznim putem i sve kraće će zadržavati na nebu ali će do jesenje ravnodnevnice dani i dalje biti duži u odnosu na noći.

U ovo doba godine vegetacija je na svom vrhuncu. Drveće je ozelenelo u potpunosti, plodovi su počeli da se pojavljuju, sazrelo je prvo voće, dok je i svo povrće takođe sazrelo da može da se koristi za ishranu. Cveća ima na svakom koraku. Mladunci životinja su već poodmakli u svom razvoju i postaju sve više samostalni. Ovo je doba obilja u prirodi. Približava se vreme žetve. Kako je većina biljaka zrela do početka leta i uveliko se koristi za ishranu, ovo je doba kada se tradicionalno bere lekovito bilje koje se potom suši i priprema da može da stoji tokom zime i služi za spavljanje lekova. Takođe se i pojedino bilje suši i skladišti za ishranu tokom zime. U Velsu se u prošlosti početkom leta organizovao dan skupljača lekovitog bilja u čast ovoj praksi, a u Kelstkoj kulturi je ovo bio dan Druida – Keltskih sveštenika i lekara.

Slavlje praznika leta, Lithe, slavi se u prirodi i pale se velike vatre u čast Sunca koje oslikavaju simboliku zrelosti. Poželjno je ovu noć provesti napolju i prespavati u prirodi. U davna vremena ritualne vatre su bile od velikog značaja, jer su imale simboliku da ojačaju blagotvorno dejstvo Sunca. Organizovale su se procesije gde su ljudi hodali sa plamenim bakljama i palili velike bale sena koje su bile spremljene u tu svrhu. Postojao je i običaj da se velike lopte sena odnesu na vrh brda, zapale i tako zapaljene kotrljaju dole u podnožje. U Norveškoj su po selima izlazile porodice sa svim svojim članovima, stokom i životinjama i organizovali dugačku šetnju po selu sa upaljenim bakljama. Vatre koje su se palile imale su magijsku svrhu – da oteraju zlo, bolesti i nesreće i da donesu plodnost muškarcima, kao i plodnost usevima i stadima. Ljudi su u tu svrhu plasali oko ritualnih lomača. Postojao je običaj sa se preskaču vatre, a takođe se na nekim mestima održavao i ritual hodanja po užarenom ugljevlju. Simbolika ovih rituala je bilo pročišćenje i jačanje tela i duše. Kelti su palili vatre širom svoje zemlje od zalaska Sunca noć pre početak leta i one su gorele do zalaska Sunca narednog dana, tj. prvog dana leta. Oko tih vatri su se održavale proslave. U nekim delovima Velike Britanije, posebno u Kornvolu, do sredine 18. veka su sveštenici iz ritualnih vatri proricali buduće događaje. Običaj je bio da u kućama, domovima, sveće budu upaljene celog dana, posebno ako je tog dana bilo oblačno ili kiša. Upaljene sveće su simbolizovale Sunce i božansku dobrotvornu silu. Rituali koji su se primenjivali ovog dana obavljali su se u podne, kada je Sunce najviše na nebu, što je ujedno i dnevna i godišnja najviša tačka koju Sunce dostiže u svom kretanju. Rituali na ovaj dan su se odnosili na muške energije i na Solarne uticaje, jer je Litha važila za najvažniji praznik Sunca, a ono prezentuje aktivnu, mušku prirodu. Ljudi su izrađivali zaštitne talismane u sedmici pre subote, a zatim su ih ojačavali tako što su ih provlačili kroz lomače koje su paljene za vreme praznika Lithe. Pojedini narodi su imali običaj da početkom leta spaljuju u ritualnim vatrama stare talismane i da izrađuju nove za početak leta svake godine.

Litha je bio praznik kada su se venčavali parovi koji su bili zajedno minimum godinu i jedan dan, što se obično računalo od sredine proleća (praznika – Beltan) prethodne godine. Za ljude koji su bili u braku, ovo je bio dan kada su obnavljali svoje bračne zavete. Prvog dana leta slavi se trudnoća u simbolici Boginje Majke. Simbolika je u napredovanju vegetacije na tlu i plodnosti Zemlje. Prave se figure trudne žene ili žene koja drži u ruci korpu napunjenu voćem i povrćem, što simbolizuje plodnost Zemlje koja ljudima daje obilje. Žene nose haljine u nijansama zelene bolje i ukrašene su cvećem i lišćem vinove loze. Cvetovi, lišće i stabljike lavande, oskoruše i bosiljka uplitale su se zajedno i kitile na odeću bele i zlatne boje kao talisman koji je služio za porast i čuvanje novca i prihoda u narednih godinu dana. Takođe su se brale i sušile biljke koje su služile za zaštitu od insekata, kao što su lavanda, muškatla, anis, metvica, ruzmarin, kamilica, kedar, borovina i bosiljak.

U hrišćanstvu se ovaj praznik slavi kao Ivanjdan ili Ivandan. Ovo je praznik kojim se obeležava rođenje svetog Jovana Krstitelja, 7. jula po julijanskom, odnosno 24. juna po gregorijanskom kalendaru. Priča o rođenju Jovana Krstitelja glasi da je šest meseci pre svog javljanja u Nazaretu Bogorodici, anđeo Gabriel (Gavrilo) ušao u jerusalimski hram i javio se prvosvešteniku Zahariji. Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je začeo Zharijinu ženu Jelisavetu, koja je bila tada starica i nije mogla da ima dece. Zaharija nije odmah poverovao u reči anđela Gavrila i ostao je nem sve do osmoga dana po rođenju deteta. Tada je pri obrezivanju i davanju imena Zaharije na daščicu napisao ime Jovan i progovorio. Jovan je u reci Jordan krstio Isusa Hrista, pa je u narodu poznat kao Jovan Krstitelj.