Samhain – sredina jeseni

18/07/2020by web1
https://astrosymbolica.net/wp-content/uploads/2020/07/praznik-svetlosti-samhain-00.jpg

Treći po redu mali praznik svetlosti slavi sredinu jeseni. Datum kada se ovaj praznik slavi je najčešće noć između 31. oktobra i 1. novembra. Mnogi praznici svetlosti se proslavljaju po zvaničnom gregorijanskom kalendaru uvek u iste datume. Ipak, pravo vreme kada bi trebao da se prolavi treći mali praznik svetlosti je dan kada se Sunce nađe na 15 stepeni znaka Škorpiona. Po zvaničnom kalendaru, taj dan pada oko 7. novembra. To je vreme kada su sazreli poslednji plodovi u godišnjem ciklusu Sunca. Od sredine jeseni, do početka proleća priroda ne daje plodove i čovek mora da se osloni na ono što je tokom godine sakupio i skladištio za ishranu i ogrev. Od sredine jeseni započinju hladniji dani, temperature u umerenom pojasu počinju da padaju ispod nule, po celzijusovoj skali, a obdanica postaje vidno kraća u odnosu na noć. Dolazi do pojave prvog mraza. Od ovog dana hladnoća i tama odnose prevagu nad toplinom i svetlošću. Čovekov opstanak postaje ugrožen, jer je primoran da se oslanja na vatru koju mora da održava kako bi se ogrejao i kako bi zbog ranijih zalazaka Sunca mogao da ima dodatno osvetljenje u obavljanju svojih aktivnosti.

Treći po redu mali praznik svetlosti slavi sredinu jeseni. Datum kada se ovaj praznik slavi je najčešće noć između 31. oktobra i 1. novembra. Mnogi praznici svetlosti se proslavljaju po zvaničnom gregorijanskom kalendaru uvek u iste datume. Ipak, pravo vreme kada bi trebao da se prolavi treći mali praznik svetlosti je dan kada se Sunce nađe na 15 stepeni znaka Škorpiona. Po zvaničnom kalendaru, taj dan pada oko 7. novembra. To je vreme kada su sazreli poslednji plodovi u godišnjem ciklusu Sunca. Od sredine jeseni, do početka proleća priroda ne daje plodove i čovek mora da se osloni na ono što je tokom godine sakupio i skladištio za ishranu i ogrev. Od sredine jeseni započinju hladniji dani, temperature u umerenom pojasu počinju da padaju ispod nule, po celzijusovoj skali, a obdanica postaje vidno kraća u odnosu na noć. Dolazi do pojave prvog mraza. Od ovog dana hladnoća i tama odnose prevagu nad toplinom i svetlošću. Čovekov opstanak postaje ugrožen, jer je primoran da se oslanja na vatru koju mora da održava kako bi se ogrejao i kako bi zbog ranijih zalazaka Sunca mogao da ima dodatno osvetljenje u obavljanju svojih aktivnosti.

Poznat je i prikaz veštice kao mlade zavodljive ili bludne žene. Ovo vuče koren iz simbolike znaka Škorpiona kao energije koja simbolizuje začeće, a začeću prethodi seksualni čin. Kako bi u stara vremena ljudi od sredine jeseni umanjili svoje aktivnosti i više vremena provodili u toplini svojih ognjišta nego u spoljnim aktivnostima, parovi su više vremena provodili zajedno, pa su samim tim u dugim noćima upražnjavali seks. Lik mlade veštice-zavodnice zapravo predstavlja transformaciju devojčice u ženu biološki spremnu da začne novi život. Da bi to mogla, ona mora da deluje fizički privlačno muškarcu.

Ciklus Sunca možemo uporediti sa ciklusom čovekovog razvoja. Od trenutka kada postigne svoju zrelost, čovek postaje sposoban da stvara i da na taj način vraća prirodi energiju koju mu je pružala tokom njegovog razvoja. Kada ostvari svoju kreaciju, kada dobije plodove svojih kreativnih napora, čovek ih sabira i oni predstavljaju rezultat njegovog života. Od tog trenutka, čovek više nije sposoban da stvara nešto novo. Tako sredina jeseni predstavlja period u čovekovom ciklusu kada je dao krajnje plodove svog rada i kada odlazi u penziju, tj. kada ulazi u pozno doba. Od toga trenutka čovekove fizičke sposobnosti počinju da opadaju i da se vremenom gase. On postaje fizički slabiji, vid mu se pogoršava, slabije vidi i sposobnost njegovog organizma da održava telesnu temperaturu na optimalnom nivou opada. U poznom dobu čovek počinje da oseća hladnoću više nego obično. To je sve u skladu sa periodom od sredine jeseni do početka zime. Sunce od ovog perioda postaje sve slabije da bi na samom početku zime bilo najslabije u emitovanju svetlosti i toplote u svom godišnjem ciklusu. Zbog toga se po starom verovanju od sredine jeseni čovek priprema za susret sa svojim precima. Veruje se da se od sredine jeseni otvaraju vrata koja vode u druge svetove, u kojima po starom verovanju, borave mrtvi, tj. preci, ali isto tako i razna druga bića koja nisu naklonjena živima.

Izvor tradicije šamanizma je u simbolici priprema za odlazak na drugi svet i transformaciju u viši oblik života. Kako bi čovek mogao da pređe reku koju simbolizuje znak Škorpiona i stigne na drugu obalu koja predstavlja zemlju obilja, mesto gde se on uspinje na višu ravan postojanja, neophodno je da pročisti i prevaziđe sve nepravilnosti u sebi. On mora da se suoči i prihvati svoju drugu stranu, svoju senku, onaj deo svoje ličnosti koji ga plaši. On mora da se suoči sa svim svojim strahovima i da nadvlada sve svoje slabosti. Ukoliko to ne bude u stanju, on će ponoviti greške svojih predaka i od njega će ostati samo sećanje koje će se genetski prenositi na njegove potomke. To su sećanja na sve njegove neuspehe koja su praćena osećanjem neostvarenosti i uzaludnosti. Tako će se čovek pridružiti svojim precima i neće preći opasnu reku. Virovi reke će ga povući na dno. U simbolici sredine jeseni kao dolaska Sunca na 15 stepeni znaka Škorpiona nalazi se i simbolika kraja spaljenog puta koji se nalazi u predelu od 15 stepeni Vage do 15 stepeni Škorpiona, a koji predstavlja čistilište. Samim tim, ovo je krajnji momenat da se čovek oslobodi svojih strahova i nedostataka. U tome i jeste simbolika krajnje transformacije koja će ga odvesti na višu ravan postojanja. Ako se osloni na iskustva svojih predaka, sećanja predaka zapisana u njegovim genima će ga podržati u transformaciji. Ako dozvoli da ga nadvladaju strahovi i zavisnosti, neće moći da svoje slabosti transformiše u snagu koja će ga uzdići iznad proseka. Ono što šamani podučavaju je upravo veština krajnjeg vida čovekove transformacije.

U staro doba je postojao običaj da se od sredine jeseni prestane sa trgovinom i ratovanjem, pa je to bilo vreme kada su se plemena okupljala. Na tim okupljanjima su prepričavane priče koje su se prenosile s kolena na koleno, a koje su u usnovi predstavljale istoriju plemena. U kasnija vremena su iz tih priča nastale današnje bajke. To je izvor iz kog potiču današnji elementi modernog “Dana veštica (Halloween)” i običaja rezbarenja bundeva u koje se stavlja sveća, kao i oblačenje kostima veštica i raznih demona. Lampe predstavljaju svetlost koja omogućuje čoveku da bolje vidi u mraku i služe da mu osvetle put ka prelasku na viši nivo postojanja, dok kostimi predstavljaju strahove i slabosti sa kojima mora da se suoči i da ih nadvlada.

U modernim tradicijama, rimokatilička crkva ovaj praznik proslavlja kao “dan svih svetih” i običaj je da se narednog dana odlazi na groblja, kako bi se slavila sećanja na pretke, što je u narodu poznato kao dan mrtvih. Čovek na ovaj dan dolazi u kontakt sa svojom genetikom i priroda mu pruža moć da potpomognut iskustvom svojih predaka savlada prepreke na putu ka višoj ravni postojanja i svoje slabosti pretvori u svoje prednosti. Ovi običaji potiču iz tradicije verovanja u zagrobni život, a kod ljudi iz prošlosti su budili strahove od povratka mrtvih u svet živih.

Suočite se sa vašim najvećim strahovima kako biste mogli da ih se oslobodite i okrenete se lepšem i boljem životu. Mrak i hladnoća predstavljaju plodno tlo za razvoj onoga što će u budućem vremenu izrasti u bogatstvo i obilje koje ispunjava sva čula radošću. Želim vam srećan Samhain!