Astrologija se zasniva na principu svetlosti u smislu načina osvetljavanja čoveku prirodnih zakonitosti koje važe u svetu materije. Čovek je telesno biće, svesno svog postojanja. On može da proučava te zakonitosti i da izvodi zaključke na osnovu proučavanja. U početku se princip učenja odvija tako što čovek-dete upoznaje celinu koju proučava tako što je rastavlja na njene sastavne delove. Čovek uči tako što sakuplja deo po deo celine dok ne dođe do razumevanja stvarne celine koju proučava. Na primer, kada uči da govori, dete prvo uči da izgovara glasove, samoglasnike,a zatim da povezuje samoglasnije i suglasnike kako bi ih povezalo sa predmetom ili likom na koji se odnose reči. Tako uči i da poznaje slova pri čitanju i pisanju. Za čoveka nije moguć obrnut proces, da odmah zna, na primer, abecedu tako što mu se predstavi kao celovit sistem. Ovim vas navodim da razumete princip po kom astrologija kao veština posmatranja simbola funkcioniše. Po sličnom principu funkcioniše ljudski um i razvoj mišljenja, a to je ono što psihologija u neku ruku proučava.

Kako se kroz analizu nečije natalne karte, koja je astrološki pokazatelj slike neba u trenutku nečijeg rođenja (dan, mesec, godina, sat i minut u odnosu na mesto rođenja, geografske koordinate na zemlji) može definisati psihološki profil osobe, objasniću u daljem tekstu. Ovim ćete moći da uvidite kako su astrologija i psihologija povezane i kako jedna metoda može da se kombinuje sa drugom i na kraju dovede do preciznijeg zaključka.

Ako zamislimo čoveka kao celinu, primetićemo da je njegovo telo simetrično – leva polovina u odnosu na desnu. Ljudski mozak je takođe simetričan i ima levu i desnu hemisferu. Horoskop ili natalna karta se deli na dva jednaka dela. Na prvom mestu na gornju i donju polovinu. Donja polovina opisuje subjektivno, ono što se dešava u čovekovom unutrašnjem biću. Gornja polovina opisuje ono što se događa spolja i što posmatramo kao objektivno ili kao okolnosti. U ovom slučaju dve polovine horoskopa, tj. čovekovog bića su povezane tako da ono što čovek doživljava subjektivno, u sebi, izražava u svom okruženju i tako ga okruženje objektivno definiše. U čovekovom unutrašnjem svetu nalaze se mašta i snovi, kreativnost, svet bez jasnih granica i oblika, što je identično funkcijama desne strane mozga i donje polovine horoskopa, koja obuhvata prvih šest kuća. Leva strana mozga je zadužena za logičke i analitičke operacije, što odgovara objektivnom opažanju ili gornjoj polovini horoskopa, koja obuhvata kuće od sedme do dvanaeste. Ovo možemo definisati i kroz planete u astrologiji. Sunce vlada gornjom polovinom, ali i desnom polovinom horoskopa, dok Mesec vlada donjom ali i levom polovinom horoskopa. Sunce predstavlja svesnost i objektivno sagledavanje, dok Mesec predstavlja podsvest ili subjektivnu polovinu. Iz ovoga dobijamo teoriju polariteta, gde imamo šest segmenata horoskopa koji pripadaju aktivnom i šest segmenata koji pripadaju pasivnom polaritetu. Ovi segmenti su raspoređeni tako da se iza aktivnog nadovezuje pasivni. U prenesenom smislu, čovek je jednom svojom polovinom aktivan, drugom polovinom pasivan, i koju god radnjuu da obavlja uvek će da jedan polaritet bude dominantan. To je ono što će da odredi i pol čoveka – muški ili ženski, a isto tako i kom tipu osoba pripada – da li je većim delom aktivnog ili većim delom pasivnog karaktera.

U daljoj razradi natalne karte, celinu zvanu horoskop delimo na tri dela koje nazivamo kvalitetima. To su kardinalni – koji nešto započinje, fiksni – koji nešto održava postojanim i promenljivi koji završava ciklus i dovodi do promene. U psihologiji, pri proceni ličnosti možemo da razlikujemo tipove ličnosti koji se ponašaju u odnosu na to koji je od ovih principa kod njih dominantan. Neko je tip vođe – kardninalan, predvodi i pokreće na akciju, neko je sledbenik – fiksan, održava postojeće stanje, a neko je promenljiv – sklon je ponekad da započinje i predvodi, a ponekad da održava i nikada ne zauzima duže vreme isti stav u ponašanju.

Kada horoskop, tj. natalnu kartu podelimo na četiri jednaka dela dobićemo sliku gde svaka četvrtina sadrži u sebi po tri jednaka segmenta. To je identično godišnjim dobima u prirodi. Svako godišnje doba traje tri kalendarska meseca. U slučaju čoveka, on se razvija u odnosu na životne faze kojih ima četiri. Period detinjstva, adolescencije, zrelo i pozno doba. Ovu podelu nazivamo podelom na elemente, koji odgovaraju pojavama u prirodi. To su vatra, voda, vazduh i zemlja. Elementi se takođe odnose na gustinu materije. Vazduh je najrazređeniji i odgovara procesu ideje, planiranja. Voda označava proces motivacije i odgovara osećajima koji nas potiču da krenemo ka nečemu ili da se okrenemo od nečeg. Vatra označava proces akcije i ulaganja fizičke, emocionalne, mentalne energije u dolaženje do cilja. Zemlja označava krajnji produkt u materiji onoga što je u simbolici vazduha započeto. Elementi se ispoljavaju u odnosu na četiri pojave u prirodi, a to su toplota, suvoća, vlaga i hladnoća. Tako je vatra topla i suva, vazduh je topao i vlažan, voda je hladna i vlažna i zemlja je hladna i suva.

Kako će neko ispoljavati sebe, na psihološkom nivou opisaće nam naglašeni kvalitet u horoskopu te osobe:
Dominantna vatra (toplo i suvo): Osoba će pokazivati energičnost, prodornost, impulsivnost, nestrpljivost, stratstvenost, hrabrost, samopouzdanje, razdraganost, razdražljivost i težiće dominaciji, isticanju sopstvene prirode u prvi plan. S druge strane će ispoljavati agresiju i bes.
Dominantni vazduh (toplo i vlažno): Osoba će ispoljavati otvorenost na utiske u vidu podražaja koje dobija od okoline, potrebu za pokretom i interakcijom, komunikativnost, osetljivost, veštinu, sklonost ka veselju, zabavi i duhovitosti. S druge strane će biti sklona preterivanju i iluzijama.
Dominantna voda (hladno i vlažno): Osoba će ispoljavati opuštenost, spore reakcije, lenjost, hedonizam, naglašenu osećajnost i emotivnu osetljivost, empatiju, maštovitost, promenljiva raspoloženja, naglašenu smirenost, a s druge strane apatičnost i ravnodušnost, trpeće bol.
Dominantna zemlja (hladno i suvo): Osoba će ispoljavati pronicljivost, strpljenje, sistematičnost, posvećenost, zatvorenost, naglašenu potrebu za granicama i ograničavanjem, usmerenost, inerciju, trvrdoglavost, upornost, strogost i s druge strane fanatičan pristup i osećaj straha.

U elemente ovde prikazane sada dodajemo simboliku planeta. Ovde se koriste planete tradicionalnog Ptolomejevog kosmosa kojih ima sedam, tj. pet stvarnih planeta od Merkura do Saturna i nebeska tela Sunce i Mesec koje u astrologiji nazivamo svetlima. Planete u astrološkoj analizi predstavljaju sfere kroz koje se čovek ispoljava. One su postavljene sledećim redosledom po geocentričnom sistemu. Geocentrični sistem koristimo zato što stavljamo čoveka u centar i posmatramo nebesku sferu koja za 24 sata napravi pun krug po nebu iznad čovekove glave, zahvaljujući obrtanju zemlje oko svoje ose. Prvo će se čovek ispoljavati kroz ono što oseća i doživljava, što prima svojim čulima, a to je u simbolici Meseca. Zatim će čovek doneti intelektualni zaključak o doživljenom koji će moći da pretvori u govor, razmišljanje, izvođenje zaključaka, donošenje odluka, tj. moći će da ima budnu svet o tome – što je predstavljano sferom Merkura. Treća sfera je Venerina koja govori da je treći korak ulazak u odnose gde će čovek svoja iskustva prenositi drugima, udruživati se sa njima, graditi socijalne odnose. Četvrta sfera pripada Suncu koje se odnosi na čoveka koji je sazreo i može samostalno da odlučuje, upravlja sobom i svojim životom, koji je zrela ličnost, potpuno svesna sebe i svojih sposobnosti i uravnotežen, a za to je neophodno da prethodno u njemu sazru sposobnosti čulnog opažanja, komunikacije i interakcije sa društvom. Peta sfera pripada Marsu i odnosi se na čovekovu aktivnost u zrelom dobu – posao, ulaganje energije u postizanje svojih ciljeva. Šesta sfera pripada Jupiteru i govori o nagradi koju čovek dobija ulaganjem energije, a to je najčešće materijalno bogatstvo koje se umnožava radom i ispravnim delovanjem kroz simboliku Marsa. Jupiter ovde simbolizuje i mudrost i razumevanje koju čovek stiče vremenom, njegovu nadogradnju i usavršavanje. Sedma sfera pripada Saturnu i govori o sveukupnom rezultatu čovekovog delovanja za života. Predstavlja krunu njegovih napora i ono što ostaje iza njega nakon smrti. Kao što ste primetili, sfere-planete su vezane za vreme jer opisuju vremenske cikluse čovekovog delovanja. Opisuju kojim redom se koje osobine u čoveku razvijaju. Mesec se kreće najbrže i čovek najranije razvija svoju sposobnost opažanja čulnih nadražaja, a najkasnije dostiže vrhunac svoje zrelosti, što je prikazanio simbolikom sfere Saturna. Planete takođe dobijaju osobine po kvalitetima toplo, hladno, suvo i vlažno.

Ova podela odgovara podelu na temperamente u psihologiji. Ovde ću predstaviti određivanje temperamenta po modelu iz antičkih vremena koji je dao Hipokrat koji se smatra ocem današnje medicine, a koju je preuzeo Ptolomej koji se smatra ocem tradicionalne astrologije u svom delu „Tetrabiblos“ o osnovama na kojima astrologija počiva. Hipokrat je postavio teoriju prema kojoj odnos telesnih tečnosti određuje pravac i kvalitet želja i način ponašanja ljudi. Galen je četiri veka posle Hipokrata zaključio da, ako krv dominira telom, čovek je sangviničan, što znači strastveno optimističan, ako crna zuč prevladava, onda imamo posla s melanholikom i tužnim raspoloženjem, ako je žuta žuč u pitanju, to je koler i strast u prvom planu, a ako je flegma, onda je mirnoća vodeća osobina o kojoj govorimo. Sangvinija je prema njemu još i “vesela”, melanholija “kontemplativna”, koler “zapaljiv, a flegma “lagana”. Tako smo dobili podelu na:

1. Koleričan temperament koji se povezuje sa elementom vatre i kvalitetima suvog i toplog. Ispoljava se kroz simboliku Sunca i Marsa.
2. Melanholični temperament se povezuje sa elementom zemlje i sadrži hladnoću i suvoću. Ispoljava se kroz simboliku Saturna.
3. Sangvinički temperament se povezuje sa elementom vazduha. Sadrži toplotu i vlažnost. Ispoljava se kroz simboliku Jupitera.
4. Flegmatični temperament se povezuje sa elementom vode. Sadrži vlagu i hladnoću. Ispoljava se kroz simboliku Meseca i Venere.
– Merkur će u ovoj podeli simbolizovati melanholični temperament kada izlazi na istočnom horizontu pre Sunca, a sangvinički temperament kada zalazi na zapadnom horizontu posle Sunca.

Iz ovoga zaključujemo da možemo analizom horoskopa ovde prikazanom dobiti sliku psiholoških osobina čoveka. Kada tri kvaliteta pomnožimo sa četiri elementa dobićemo broj 12 ili toliko jedinstvenih segmenata ispoljavanja individue od kojih će se individua izražavati kroz onaj segment koji se analizom pokaže kao dominantan u celoj slici. Psihološke osobine, tj. temperament, kroz astrološku simboliku određuju se posmatranjem položaja Meseca i Merkura u natalnoj karti. Ovo odgovara psihološkoj teoriji da se ličnost razvija iz načina na koji čovek opaža podražaje i kako reaguje na njih, kao i iz zaključaka koje gradi iz tih opažaja i reakcija. Ovo odgovara simbolici Meseca i Merkura. Primena ovog astrološkog modela odgovara u potpunosti zaključku koji se dobija primenom psiholoških modela određivanja tipa ličnosti pojedinca. Astrološka metoda je jednostavija i moglo bi se slobodno reći preciznija, jer pruža mogućnost da se iz nje izvode zaključci kako će kroz vreme da se ličnost razvija, šta će joj se događati, kuda će ići njen životni put. Psihološke metode same po sebi zahtevaju duže vreme proučavanja i ne daju toliku preciznost kao astrološki pristup. Ono što je prihvatljivo na osnovu ovde pomenutog je kombinovanje astrološkog i psihološkog metoda jer će dovesti do preciznijih zaključaka, a astrološka metoda će praktičaru pružiti sveobuhvatniji uvid u čoveka kao holističko biće, čime će i njegova ličnost biti mnogo više razumljiva.